Слава Ћирилометодијевске парохије у Врднику и 30 - годишњица њеног оснивања (фото албум)

Парохија Светих Ћирила и Методија у Врднику, на Фрушкој Гори, прославила је ове године своју храмовну славу посебно свечано због обележавања 30 – годишњице њеног оснивања. Ову свечаност је увеличао и Преосвећени Владика Акакије, који нам је својим доласком донео велики благослов и духовну радост. 

Владики Акакију саслуживали су домаћин славе врднички парох јереј Урош Манчић, протојереј Јован Ристић са Утешитељева, петровградски парох јереј Зоран Бурсаћ, јеромонах Димитрије Гуглета и ђакон Алексеј Баданов уз молитвено учешће парохијана и гостију.

Пре самог почетка Литургије чтец из петроградске парохије, брат Ипатије, произведен је у чин ипођакона.

Након прочитаног Јеванђеља, Преосвећени владика се обратио присутнима беседом о великом значају Свете равноапостолне браће Ћирила и Методија, о Првом Васељенском Сабору који се те недеље пред Духовдан прослављао и о 30 – годишњем јубилеју врдничке богомоље и оснивања истинског православља у Србији.

У свом излагању, владика је нагласио да Српску Истински Православну Цркву која је отпочела свој исповеднички подвиг пре тридесет година, можемо упоредити са Филаделфијском црквом из Откровења Св. Јована Богослова. А то стога, што за тридесет година није доживела неки велики видљиви напредак. Нису изграђене импресивне цркве са куполама нити се паства драстично умножила, али је и са овако мало снаге одржала реч Христове истине (Отк. 3:8).

Тумачи Откровења веле да је град Филаделфија био веома мали и са малобројним становништвом, због чега и није имао велику снагу. Филаделфијска црква се сматра сликом и претечом цркве последњих времена.

Духовни лик Филаделфијске цркве биће слика оне малобројне, истинске, прогоњене али верне заједнице која ће остати непоколебљива уочи доласка Антихриста. Христове речи Филаделфији: „Имаш мало снаге, а одржао си моју реч” (Откр. 3:8), православни тумачи виде као опис православних хришћана последњих времена који ће бити друштвено немоћни и малобројни, али духовно живи.

У том смислу, црква последњих времена иако са мало снаге, а пошто је одржала веру Христову, благодаћу Божијом превазилази сопствене снаге и опстаје неустрашиво у окружењу апостасије и прогона чак и у часу великог искушења који ће Бог попустити на васцели свет.

Потом је изнео кратку похвалу Светим Ћирилу и Методију повезујући њихов равноапостолни подвиг ширења истинске вере међу словенима са оцима Првог Васељенског сабора који су ову веру утврдили и оставили је нама на чување, а коју СИПЦ већ тридесет година неодступно чува.

На крају беседе, владика је похвалио све живе и упокојене првоборце свештене борбе за истинско православље који су окупљени око ове врдничке светиње својим добрим делима, прегалаштвом и подвигом допринели оснивању и опстајању истинског православља у Србији.

Врднички катакомбни храм иако скроман по величини, он је током славске архијерејске Литургије заиста био небо на земљи. Након причешћа, пререзан је славски колач, чиме је крунисано молитвено славље.

Празнично заједничарење настављено је за трпезом љубави (агапе). Приређено је славско послужење за све госте. У заједничарењу у светој евхаристији и трпези љубави са својим архипастиром, парохијани су још једном потврдили да снагу истинске црквене заједнице не чине раскошне зграде, већ жива вера и љубав која их окупља око својих пастира и истинске цркве.

Јереј Урош Манчић са парохијанима Ћирилометодијевске парохије, мај 2026. године

ФОТО АЛБУМ

Свети Ћирило и Методије молите Бога за нас!