Српска Истински Православна Црква сматра се неодвојивим делом Српске Православне Цркве и њеним канонским наследником након што су архијереји Београдксе патријаршије отпали од Православне вере, сарадњом са безбожном комунистичком влашћу (сергијанизам), уласком у општење са новокалендарским расколницима (и новопасхалцима), прихватањем свејереси екуменизма (религија Антихриста) речју и делом, органским чланством у Светском савету цркава, које подразумева активно учешће у екуменистичким молитвама и богослужењима са јеретицима и другим нехришћанским религијама, огрешујући се на такав начин о Правила Светих Aпостола, Васељенских и Помесних Сабора и Светих Oтаца. Богохулним исповедањем да православни хришћани верују у истог Бога са богопроклетим Јудејцима и богомрским Мухамеданцима, што представља дрско одрицање од Сина Божијег Исуса Христа.

четвртак, 18. септембар 2014.

РЕЦЕНЗИЈА АКАТИСТА СВЕТШТЕНОМУЧЕНИКУ НИКОЛАЈУ СРПСКОМ


"АКАТИСТ светитељу српском и свеправославном НИКОЛАЈУ епископу Жичком и Охридском", издавач: Србско-Руско Братство Светог Владике Николаја и Светог Цара Николаја, 2010.

Са радошћу смо сазнали да се неко потрудио да састави и изда акатист свештеномученику Николају епископу Жичком и Охридском на црквенословенском језику. Уз помоћ Божију и наших благочестивих пријатеља из Москве убрзо смо га и набавили (цена 55 рубаља – 130 динара). Акатист свештеномученику Николају на црквенословенском језику смо молитвено „испробали“.
Садржај, стил писања и сам црквенословенски текст су изванредни и за сваку препоруку свима онима који у молитвени живот нису увели модернистичку реформу преласка молитвословља и богуслужења на савремени српски језик. Веома је мудро што је у акатисту избегнут помен било каквих црквених јурисдикција: Дионисијевци, Руски Светотихонов манастир, Федералци (тако су се у оно време звали епископи Титу подчињене Патријаршије у ФНР Југославији) и савремена екуменистичка СПЦ у контексту преноса моштију, канонизације итд. Нарочито у акатисту истичемо помен борбе светог Николаја против латинске јереси као и тражење од њега молитвене помоћи за борбу против савремене свејереси екуменизма као и љубав и усрдност светог владике према светом мученику цару Николају, православном Самодржављу и славјанофилству. Једина крупна замерка је опис његове смрти у 10. кондаку јер се акатист држи верзије официјелне екуменистичке СПЦ да је свети владика Николај скончао мирно у току коленопреклоне молитве иако се зна да је свети владика Николај био мучки убијен и зато га Српска ИПЦ поштује као свештеномученика. Овој замерци би додали и благу критику икона светог владике Николаја које су објављене на унутрашњим корицама акатиста, а које више приличе некој дечијој сликовници него књизи акатистне молитве. На крају овог приказа благодаримо свим трудбеницима око издавања акатиста светштеномученику Николају на црквенословенском језику како „Србско-Руском Братству Светог владике Николаја и Светог Цара Николаја“ тако и Марији Мељковој која се потрудила око црквенословенског текста.


Ознаке:

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)