Позивамо све православне хришћане на стојање у Истини, на покајну молитву и јединство око своје Свете Мајке – Светосавске Истински Православне Цркве. Духовни препород сваке људске душе и друштва у целини могућ је само кроз покајање и саборно учешће свих нас у Телу Христовом, у Коме дејствује Дух Свети – Дух Истине и Љубави. Губитак истинске саборности у друштву води ка губитку причасности Телу Христовом, ка губитку дејства благодати Духа Светога на то друштво. Благодатно дејство могуће је само кроз Истинску Цркву Христову. Схватајући то, савремени пали свет, руковођен непријатељем нашег Спасења, покушава да Истинску Цркву замени духовним сурогатима и лажним црквама. Стога за Православног Хришћанина ништа не може да буде важније од правог препорода кроз Истински Православну Цркву, чисту Невесту Христову, која чува верност свом Небеском Женику. Изван Цркве немогуће је истинско духовно исцељење и препород појединца и нације. Нека је од Христа Србији милост, а Христу од Србије слава и похвала на вјек вјека. Амин

четвртак, 18. септембар 2014.

РЕЦЕНЗИЈА АКАТИСТА СВЕТШТЕНОМУЧЕНИКУ НИКОЛАЈУ СРПСКОМ


"АКАТИСТ светитељу српском и свеправославном НИКОЛАЈУ епископу Жичком и Охридском", издавач: Србско-Руско Братство Светог Владике Николаја и Светог Цара Николаја, 2010.

Са радошћу смо сазнали да се неко потрудио да састави и изда акатист свештеномученику Николају епископу Жичком и Охридском на црквенословенском језику. Уз помоћ Божију и наших благочестивих пријатеља из Москве убрзо смо га и набавили (цена 55 рубаља – 130 динара). Акатист свештеномученику Николају на црквенословенском језику смо молитвено „испробали“.
Садржај, стил писања и сам црквенословенски текст су изванредни и за сваку препоруку свима онима који у молитвени живот нису увели модернистичку реформу преласка молитвословља и богуслужења на савремени српски језик. Веома је мудро што је у акатисту избегнут помен било каквих црквених јурисдикција: Дионисијевци, Руски Светотихонов манастир, Федералци (тако су се у оно време звали епископи Титу подчињене Патријаршије у ФНР Југославији) и савремена екуменистичка СПЦ у контексту преноса моштију, канонизације итд. Нарочито у акатисту истичемо помен борбе светог Николаја против латинске јереси као и тражење од њега молитвене помоћи за борбу против савремене свејереси екуменизма као и љубав и усрдност светог владике према светом мученику цару Николају, православном Самодржављу и славјанофилству. Једина крупна замерка је опис његове смрти у 10. кондаку јер се акатист држи верзије официјелне екуменистичке СПЦ да је свети владика Николај скончао мирно у току коленопреклоне молитве иако се зна да је свети владика Николај био мучки убијен и зато га Српска ИПЦ поштује као свештеномученика. Овој замерци би додали и благу критику икона светог владике Николаја које су објављене на унутрашњим корицама акатиста, а које више приличе некој дечијој сликовници него књизи акатистне молитве. На крају овог приказа благодаримо свим трудбеницима око издавања акатиста светштеномученику Николају на црквенословенском језику како „Србско-Руском Братству Светог владике Николаја и Светог Цара Николаја“ тако и Марији Мељковој која се потрудила око црквенословенског текста.


Нема коментара: