Српска Истински Православна Црква сматра се неодвојивим делом Српске Православне Цркве и њеним канонским наследником након што су архијереји Београдксе патријаршије отпали од Православне вере, сарадњом са безбожном комунистичком влашћу (сергијанизам), уласком у општење са новокалендарским расколницима (и новопасхалцима), прихватањем свејереси екуменизма (религија Антихриста) речју и делом, органским чланством у Светском савету цркава, које подразумева активно учешће у екуменистичким молитвама и богослужењима са јеретицима и другим нехришћанским религијама, огрешујући се на такав начин о Правила Светих Aпостола, Васељенских и Помесних Сабора и Светих Oтаца. Богохулним исповедањем да православни хришћани верују у истог Бога са богопроклетим Јудејцима и богомрским Мухамеданцима, што представља дрско одрицање од Сина Божијег Исуса Христа.

недеља, 21. јануар 2018.

ДА ЛИ ТЕЖЊА ЗА МИРОМ ТРЕБА ДА ИМА ГРАНИЦЕ?


"Ипак, немојте да неко помисли како ја тобоже тврдим да треба ценити сваки мир. Јер знам да постоји и дивно неслагање и најпогубније истомишљеништво; него треба љубити добар мир, имајући циљ који је добар и сједињује са Богом. Но, када је реч о очигледној безбожности, онда пре треба пристати на огањ и мач, без обзира на захтеве времена и властодржаца, и уопште на све, него се помешати са лукавим квасцем и бити у додиру са зараженим. Најстрашније је - бојати се било чега више него Бога, и због тог страха постати издајник учења вере и истине"

Свети Григорије Богослов
Дела, т. 1, стр. 192.

Ознаке:

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)