ПЕЧАТ ХРИСТОВ И ПЕЧАТ АНТИХРИСТОВ

Свети Дамаскин Цедрик, епископ Глуховскиј

Како то да печат Антихриста, као што потврђује Св. Јован Богослов, неће бити стављен на чело и руку истовремено, него на чело или на руку? Св. Андреј, архиепископ Кесарије, пише: „Трудиће се он да знак буде стављен на свакога...

Некима ће он бити на десној руци, да би упутио оне који беху преварени да буду храбри у својој превари и мраку. Ово ће се десити стога, што ће у то време бити и оних људи који ће тврдити да је могуће и дозвољено признати богоборачку власт Антихриста, само ако се остане хришћанинон у души. Од оваквих Антихрист неће захтевати да деле његов начин мишљења; другим речима, свима овима он неће ставити знак на чело, него ће од њих захтевати само да признају његову власт, што је по Св. Иполиту, печат на руци; тако ће, преко признавања људске власти која ће бити богоборачка и противна Богу, разуздана и испуњена сваким безбожништвом, хришћанин самим тим чином одсећи од себе сваку могућност да чини добра и праведна дела, јер ће у његовој вери недостајати главни знак праведности – исповедање Бога као Бога и признавање Бога као Бића које је изнад свега. Сви такви, иако можда и буду носили име хришћанин, у ствари ће бити, према делима својих руку, истинске слуге Антихриста, који их је преварио поклоњењем његовом лику, а то је знак звери. Покајање је за такве, према учењу Свете Цркве, немогуће, а немогуће је зато што су печат Христа и печат Антихриста неспојиви један са другим и прихватање једног искључује присуство другог. Протеривање благодати Духа Светога посредством знака звери испуњава срца свих таквих првим знаком – страхом – који их доводи до брзе пропасти. Св. Иполит пише: „Напротив, ако буде лишен Духа Светога, односно, ако неко на себи не буде имао или ако изгуби печат дара Духа Светога који му је дат на Светом Крштењу, он ће кукавички подлећи страху, пребиваће у страху од привремене смрти, скриваће се од мача и неће чак издржати ни поруге, јер је обузет овим светом“.

Свештеномученик и катакомбни епископ Дамаскин Цедрик, стрељан 1937. у логору НКВД под оптужбом контрареволуције и организовања секте Истински Православна Црква. Канонизован и присаједињен збору новомученика и исповедника Руских Архијерејским Сабором Руске Заграничне Цркве, 1981. године. 

Преузето из књиге "Светитељи руских катакомби", Серафим Роуз и Иван Андрејев, српско издање "Романов", Бања Лука, 2012. стр, 268.