Позивамо све православне хришћане на стојање у Истини, на покајну молитву и јединство око своје Свете Мајке – Светосавске Истински Православне Цркве. Духовни препород сваке људске душе и друштва у целини могућ је само кроз покајање и саборно учешће свих нас у Телу Христовом, у Коме дејствује Дух Свети – Дух Истине и Љубави. Губитак истинске саборности у друштву води ка губитку причасности Телу Христовом, ка губитку дејства благодати Духа Светога на то друштво. Благодатно дејство могуће је само кроз Истинску Цркву Христову. Схватајући то, савремени пали свет, руковођен непријатељем нашег Спасења, покушава да Истинску Цркву замени духовним сурогатима и лажним црквама. Стога за Православног Хришћанина ништа не може да буде важније од правог препорода кроз Истински Православну Цркву, чисту Невесту Христову, која чува верност свом Небеском Женику. Изван Цркве немогуће је истинско духовно исцељење и препород појединца и нације.

недеља, 10. октобар 2021.

КРАТКО ОБЈАШЊЕЊЕ ЈЕВАНЂЕЛСКЕ ПРИЧЕ О ТАЛАНТИМА


“Јер као што човјек полазећи на пут дозва слуге своје и предаде им благо своје; и једноме даде пет таланата, а другоме два, а трећему један, свакоме према његовој моћи: и одмах отиде. А онај што прими пет таланата отиде те ради с њима, и доби још пет таланата. Тако и онај што прими два, доби и он још два. А који прими један отиде те га закопа у земљу и сакри сребро господара свога. А послије дугог времена дође господар ових слуга, и стаде сводити рачун с њима. И приступивши онај што је примио пет таланата, донесе још пет таланата говорећи: Господару, предао си ми пет таланата; ево још пет таланата које сам добио с њима. А господар његов рече му: Добро, слуго добри и вјерни, у маломе си био вјеран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара својега. А приступивши и онај што је примио два таланта рече: Господару, предао си ми два таланта; ево још два таланта која сам добио с њима. А господар његов рече му: Добро, слуго добри и вјерни, у маломе си био вјеран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара својега. А приступивши и онај што је примио један талант рече: Господару, знао сам да си ти тврд човјек: жањеш гдје ниси сијао, и скупљаш гдје ниси вијао; па се побојах и отидох те сакрих талант твој у земљу; и ево ти твоје. А господар његов одговарајући рече му: Зли и лијени слуго, знао си да жањем гдје нисам сијао, и скупљам гдје нисам вијао: Требало је, зато моје сребро да даш мјењачима; и дошавши ја бих узео своје са добитком. Узмите, дакле од њега талант, и подајте ономе што има десет таланата. Јер свакоме који има даће се, и претећи ће му; а од онога који нема, и што има узеће се од њега. А неваљалога слугу баците у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба.” (Мат. 25: 14-30).

Под човеком се подразумева Христос, а под слугама хришћани. Таланти превасходно представљају дарове Духа Светога које хришћани добијају на светом крштењу, али и реч Божју. Свакоме Бог дарује онолико таланата, то јест благодатних дарова колико одговара његовим способностима и снази, некоме више, некоме мање. 

Ова разлика је само привидна јер Господ на крају тражи више од онога коме је дао више, а мање од онога коме је мање дао, али и једноме и другоме и више него довољно за сопствено спасење али и да би сведочили реч Божју пред другима и на такав начин помогли и њихово спасење. 

Пројаве ових дарова су, како каже апостол Павле, различите (1. Кор. 12:4), а то стога да би се хришћани међусобно допуњавали, заједнички усавршавали и духовно напредовали. А што се тиче речи Божије, сваки хришћанин је дужан да усвоји јеванђелску проповед и да је својим животом спроведе у дело. Свети апостол Јаков каже: „Будите делатници речи, а не само слушаоци. Јер ко постане делатник речи, а не заборавни слушалац, тај ће бити блажен у делању свом”.

Сваки хришћанин је дужан да развија и умножава дарове, онако како су то учинили први и други слуга. А онај који не ради на умножавању датих му талантата, биће посечен као јалово дрво и бачен у огањ вечни.

О каквим даровима је овде реч? О даровима духовним, о благочешћу и страху Божјем, о смирењу и кротости, о чежњи за духовном и телесном чистотом - целомудријем, о усрдној молитви и делатној љубави према ближњем, о ревности за цркву Божију и ширењу речи Божије, итд. 

Повратак господарев, означава Страшни суд, тренутак када свако на основу свог живота, треба да пред Богом положи рачуне и на основу њих буде награђен или осуђен. Први ће бити од Бога похваљени „као слуге добре и верне“ и ућиће у вечну радост Царства Небеског, а други, „слуге зле и лењиве“ пошто се од њих одузме и онај првобитни дар, биће осуђени и бачени у таму најкрајњу, зато што су закопали Божије дарове и нису радили на њиховом умножењу на своје духовно усавршавање, и нису их употребили на славу Божију и на спасење својих ближњих.

Ова јеванђелска парабола о талантима нас наводи да се покајемо, да користимо драгоцено време, да повадимо из земље наше закопане таланте и потрудимо се да их, уз помоћ Божију, умножимо "за достизање човека савршена и мере раста пуноће Христове" (Еф.4:13.).


Нема коментара: