25. новембра 1825. г., неколико дана после тога, када је цар Александар I отишао од света, вратио се свету из свог затворништва, по наређењу Мајке Божије, дивни старац преподобни Серафим Саровски. Дошао је, да просвећује свет светлошћу благодати Светога Духа, коју је накупио током усамљеничког молитвеног подвига. Непосредно пре тога, на јесен исте године везано са њим, десио се следећи случај. Старец Серафим је стајао поред свог извора близу манастира. К њему је пришао млади официр и, скинувши капу, замолио га је за благослов. Увек кротки и тихи старец Серафим одједанпут се испунио таквог гнева, каквог код њега нико никада до тада није видео, вичући гласно на официра проклео га је. Несрећни, као громом погођен, кренувши да одлази, тетурајући се од потрешености, заборавио је и капу обући...
Сличајни сведок овог догађаја био је млади монах, који је донео старцу Серафиму храну. „Јеси ли видео?“, - упитао га је старец. „Видео сам“, - одговорио је монах. Старац му је показао извор, о коме се пажљиво бринуо: „Погледај!“ Монах се нагнуо и угледао, да је извор благодатне воде, који је исцељивао мноштво болесних, и који је увек био чист и бистар, овог пута био је потпуно мутан. „Ево тако ова господа хоће сву Русију да замуте“,- рекао је преподобни Серафим. После кратког времена, Русија је сазнала за заверу и покушај устанка „декабриста“ (официр је био један од њих)*.Као да се у тишини јесење Саровске шуме одиграо сусрет две „Русије“ – Русије Православне, Свете Русије са Русијом демократском, револуционарном. Симболика сусрета је јасна: код Свете Русије, Русије праве, то јест, Православне, није било, нема и не може бити никаквог јединства, или помирења, или разговора са демократијом, револуциојом и хуманизмом, чак и када су у питању интереси који зависе од „националне сагласности“. Западњачкој хуманистичкој демократији од лица Свете Русије изречена је одлучна и вечна анатема...“
Протојереј Лев Лебедев (РЗЦ), "Великорусија – животни пут", гл. 23., стр. 294., СанкПетербург, 1999.
------------
* „Декабристи“, револуционари племићког порекла, следбеници идеја француске револуције, завереници против царског самодржавља, организатори буне из 1825. год. Пошто је завера откривена неки од „декабриста“ осуђени су на смрт вешањем, а неки на прогон у Сибир.
1 коментар:
Свети Серафим, је био велики Божији угодник. Толику је вредност имао пред Богом, да му се јављала и Света Дева Богородица.
Из овога се види, да је ђаво посејао своје семе у руском народу, још у време Светог Серафима Саровског.
Није чудо што је то семе зла узрало до октобараске револуције 1917 године, јер је сотона, посејао своје семе и у врховима Руске Православне Цркве.
Како сам ја читао у житију Светога Јована Кронштадског, да се и у његово време појављивале слуге сотоне, које су деловале и кроз Руску Православну Цркву.
Они су службе Господу, у цркви вршили уредно, и нису давали сумње народу да посумња у њих, али су своју богоборну јерес проповедали приватно по домовима феудалаца.
Сотона, није никада остављао Исусову Цркву на миру.
Када је, сотона, увидео, да силом и мучењем није могао да уништи, веру у народу, онда је сптона промени тактику борбе противу Исусове Цркве. Сотона је своје слуге, по изгледу, претворио у анђела, па их је лукавством увео у Исусову Цекву.
Апостол Павле, је казао, да је Исусова Црква, тврђава Истине.
Што је тачно, јер је и Господ Истина. Тако мора бити, јер је и Отац Истина и Господ Истина и Дух Свети Истина. Ако је ушла лаж у Исусовој цркви, то више није тврђава Истине и неможе бити Исусова Црква.
То је онда сотонска дружина, где је сотона прпобио тврђаву Истине, уено лаж и покорио чланове тврђаве под своју власт, и води их у пакао.
И ако је сада, по виђењу, да је Исусова Црква која служи Господу, али у стварности није. У њој влада сотона са својим одпадницима од Бога и вара верни народ, па га постепено одваја од Бога и води у пропас.
Само чиста Истина и чистаљ правда, где нема трунка лажи, у Исусовој Цркви; то може бити и Исусова Црква и исправан пут спасења.
Где је лаж, ту нема Истине, а где нема чисте Истине, није од Бога, јер је и сам Бог чиста Истина.
Ми смо дужнои да се приближавамо Богу, и то само преко чистоћу Истине.
Љубиша.
Постави коментар