УТЕШИТЕЉЕВО: Димитрије Гдовски - новомученик и исповедник, један од вођа Катакомбне Цркве

Српска Истински Православна Црква сматра се неодвојивим делом Српске Православне Цркве и њеним канонским наследником након што су архијереји Београдксе патријаршије отпали од Православне вере, сарадњом са безбожном комунистичком влашћу (сергијанизам), уласком у општење са новокалендарским расколницима (и новопасхалцима), прихватањем свејереси екуменизма (религија Антихриста) речју и делом, органским чланством у Светском савету цркава, које подразумева активно учешће у екуменистичким молитвама и богослужењима са јеретицима и другим нехришћанским религијама, огрешујући се на такав начин о Правила Светих Aпостола, Васељенских и Помесних Сабора и Светих Oтаца. Богохулним исповедањем да православни хришћани верују у истог Бога са богопроклетим Јудејцима и богомрским Мухамеданцима, што представља дрско одрицање од Сина Божијег Исуса Христа.

недеља, 17. мај 2026.

Димитрије Гдовски - новомученик и исповедник, један од вођа Катакомбне Цркве

Данас 4/17 маја Света православна црква слави светог новосвештеномученика Димитрија Гдовског

Димитрије (Љубимов), архиеп. Гдовски (рођ. 1857) — новомученик и исповедник, један од вођа Катакомбне Цркве.

Завршио је Санктпетербуршку духовну академију. Свештеник, протојереј, пострижен у мантију, архимандрит. Године 1926. хиротонисан је за епископа гдовског, викара Петроградске епархије. Био веома близак митрополиту Јосифу (Петровиху) Петроградском. Један од руководилаца катакомбног покрета истинских православних хришћана. Године 1928. митрополит Јосиф га је узвео у чин архиепископа.

Као припадник јосифљана (ИПЦ): у својим проповедима епископ Димитрије је изјављивао да је Црква коју предводи митрополит Сергије „царство антихриста”; да истински православни хришћани не смеју посећивати храмове у којима се узноси име митрополита Сергија и помиње совјетска власт, јер су се ти храмови претворили у „јазбине сатане”; да је све свештенство које се потчињава митрополиту Сергију и његовом синоду одступило од православља и постало „слугама ђавола”; да је причешће „сергијанаца” — „храна демона”, које не само да не освећује, већ оскврњује вернике.

Године 1928. митрополит Јосиф Петроградски је, предвиђајући своје хапшење, узвео га у чин архиепископа и именовао за свог заменика. Архиепископ Димитрије је од тада практично предводио и духовно руководио катакомбнике на различитим местима у Русији и у Украјини. Године 1929. ухапшен је заједно са митрополитом Јосифом и другим архијерејима.

Еп. Димитрије је био осуђен на 10 година затвора; упућен је у Јарославски политички изолатор. У септембру 1931. године, у судском процесу против Истинске Православне Цркве (ИПЦ), осуђен је на смрт стрељањем, што је потом замењено казном од 10 година мрцварења у совјетском затвору. Страдалнички је скончао 17. маја 1935. године.

Име епископа Димитрија унето је у списак новомученика и исповедника руских током њихове канонизације коју је извршила РПЦЗ (Руска православна загранична црква) 1981. године.

Његовим светим молитвама Христе Боже помилуј и спаси нас!