УТЕШИТЕЉЕВО: Торжествено прослављена слава манастира Утешитељева

Српска Истински Православна Црква сматра се неодвојивим делом Српске Православне Цркве и њеним канонским наследником након што су архијереји Београдксе патријаршије отпали од Православне вере, сарадњом са безбожном комунистичком влашћу (сергијанизам), уласком у општење са новокалендарским расколницима (и новопасхалцима), прихватањем свејереси екуменизма (религија Антихриста) речју и делом, органским чланством у Светском савету цркава, које подразумева активно учешће у екуменистичким молитвама и богослужењима са јеретицима и другим нехришћанским религијама, огрешујући се на такав начин о Правила Светих Aпостола, Васељенских и Помесних Сабора и Светих Oтаца. Богохулним исповедањем да православни хришћани верују у истог Бога са богопроклетим Јудејцима и богомрским Мухамеданцима, што представља дрско одрицање од Сина Божијег Исуса Христа.

понедељак, 1. јун 2026.

Торжествено прослављена слава манастира Утешитељева

На велики празник Силаска Светог Духа на апостоле, манастир Утешитељево је свечано прославио свој престолни празник, крсну славу. Свету архијерејску литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ Акакије Утешитељевски, уз саслужење мноштва свештенства и два ђакона, и у присуству великог броја верног народа који је испунио манастирски храм и порту.

У првом делу своје надахнуте беседе након прочитаног Јеванђеља, епископ Акакије је образложио дубоку и нераскидиву везу између Христовог Вазнесења и силаска Светог Духа. Владика је цитирао Христове речи: „боље је за вас да Ја одем; јер ако Ја не одем, Утешитељ неће доћи к вама; а ако одем, послаћу Га к вама“ (Јн, 16:7), појаснивши их, да људи, због своје пале и огрубеле природе, нису могли директно да приме Божанску благодат. Зато је Спаситељева људска природа постала кључни посредник кроз који се Дух Свети излива на нас. Да би се ова тајна остварила у пуној сили, Христос је морао да се вазнесе на небеса и седне са десне стране Оца. Тек тада је Његово прослављено Човечанство на престолу славе, сједињено и са Богом и са људима, отворило пут Светом Духу да изобилно излије своје спасоносне дарове на Своју Цркву. Догађај силаска Светог Духа на Апостоле сматра се и рођенданом Цркве Христове.

Други део празничне беседе владика Акакије је посветио великом и значајном јубилеју – 30. годишњици од оснивања Истинског Православља у Србији, односно Српске Истински Православне Цркве (СИПЦ). Владика се осврнуо на три деценије дуг пут сведочења вере, подвукавши паралелу између СИПЦ и Филаделфијске цркве из Књиге Откровења. Појаснио је да наша Црква, баш као и Филаделфијска, има мало овоземаљске снаге, али је упркос свим искушењима остала верна Христовој речи и непоколебљиво очувала и чува истинску, чисту православну веру.

Овогодишње сабрање остаће упамћено и по неколико радосних догађаја за живот наше црквене заједнице. У току литургије, Епископ Акакије је рукоположио ипођакона Златка Куна у чин ђакона, који ће ступити на службу у петровградској парохији СИПЦ.

За ревносну и вишегодишњу службу, владика је одликовао двојицу заслужних свештеника. Протојереј Јован Ристић унапређен је у највише свештеничко звање – чин протојереја-ставрофора, са правом ношења напрсног крста, док је јереј Ивица Калиновић одликован чином протојереја.

На крају свете литургије и резања славског колача, владика је у знак захвалности за несебичан труд, помоћ и љубав према Светој цркви најистакнутијим прегаоцима и добротворима доделио висока признања – архијерејске грамате захвалности.

Празновање је настављено за заједничком трпезом љубави – агапама. Свечани ручак протекао је у топлој братској атмосфери, где се владика Акакије кроз сећања присетио тешког, али благословеног исповедничког пута који је СИПЦ прешла током ових тридесет година, од својих почетака па све до данас. Изразивши дубоку благодарност свим ветеранима свештене борбе за српско истинско православље владика је заблагодарио и Господу Духу Светом Утешитељу на Његовој сили која нас је крепила током ових тридесет година.