Српска Истински Православна Црква сматра се неодвојивим делом Српске Православне Цркве и њеним канонским наследником након што су архијереји Београдксе патријаршије отпали од Православне вере, сарадњом са безбожном комунистичком влашћу (сергијанизам), уласком у општење са новокалендарским расколницима (и новопасхалцима), прихватањем свејереси екуменизма (религија Антихриста) речју и делом, органским чланством у Светском савету цркава, које подразумева активно учешће у екуменистичким молитвама и богослужењима са јеретицима и другим нехришћанским религијама, огрешујући се на такав начин о Правила Светих Aпостола, Васељенских и Помесних Сабора и Светих Oтаца. Богохулним исповедањем да православни хришћани верују у истог Бога са богопроклетим Јудејцима и богомрским Мухамеданцима, што представља дрско одрицање од Сина Божијег Исуса Христа.

недеља, 19. јул 2026.

ИСЦЕЉЕЊЕ ДВОЈИЦЕ СЛЕПИХ И НЕМОГ БЕСОМУЧНИКА

Недеља седма по Духовдану

Објашњење недељног Јеванђеља по приручнику за проучавање Светог писма Новог завета Четворојеванђеља, архиепископа Аверкија Џорданвилског

(Матф. 9:27–34)

Када је Исус изашао из Јаирове куће, за Њим је кренуло мноштво народа, из којег су двојица слепаца викала: „Помилуј нас, Исусе, Сине Давидов!“ Господ је наставио да иде, као да не обраћа пажњу на ово запомагање, очигледно са циљем да испита веру оних који су викали, а који су Га притом називали „Сином Давидовим“, то јест Месијом. Када је дошао у кућу, не зна се коју, и када су Му слепци тамо пришли са молбом за исцељење, Исус их је упитао верују ли да Он може да их исцели. Након што је добио потврдан одговор, Господ је дотакао њихове очи, како би осетили сам тренутак исцељења, и очи им се отворише. Исус им је строго забранио, као и увек у таквим случајевима, да причају о исцељењу, али они од радости и из осећаја захвалности према свом исцелитељу нису могли да се уздрже, те „разгласише о Њему по свој земљи оној“.

Тек што су они изашли, Исусу доведоше немог бесомучног човека. Он сам није могао да моли за исцељење, јер му је демон свезао језик. Због тога га Господ не пита за веру, као друге у сличним случајевима, већ заповеда демону да изађе, и немом се враћа способност говора. Народ се дивио и говорио да се никада ништа слично није догодило у народу израелском, док су фарисеји, желећи да умање утисак који је ово чудо оставило, говорили да Исус изгони демоне помоћу кнеза демонског, то јест ђавола.

Извор: Аверкије (Таушев), архиепископ. Руководство за изучавање Светог Писма Новог Завета. Џорданвил, Њујорк: Манастир Свете Тројице, 1954 (I део), 1956 (II део)

Нема коментара: