На празник Преноса моштију светог првомученика и архиђакона Стефана, Српска Истински Православна Црква свечано обележава велики историјски јубилеј – петнаест година од архијерејске хиротоније Преосвећеног Епископа утешитељевског Акакија. Овај значајан датум сведочи о тријумфу истинског Православља, очувању црквено-канонског поретка и непоколебљивом исповедничком континуитету Светосавског пута СИПЦ у нашој отаџбини.
Такође, ове године (1996–2026) наша Света Црква прославља пуне три
деценије од почетка свештене борбе за васпостављање Истинског Православља у
Србији. Овај благословени подвиг супротстављања великој апостасији свејереси
екуменизма и отпадничког сергијанизма започео је тадашњи светогорски
монах-зилот Акакије, оснивањем келије Светих Кирила и Методија на Фрушкој Гори,
из које се касније развила и разројила заједница истински православних хришћана
широм наше отаџбине.
Посебно поглавље у историји наше црквене обнове представља одлучна
архипастирска борба владике Акакија против неканонског уплитања Грка на канонски
простор помесне Светосавске Српске Цркве. Првобитна помоћ грчке старокалендарске
јерархије (ГОХ) и њихова привремена административна управа временом су прерасле
у покушај потпуног канонског потчињавања српске пастве. Кршећи свештене каноне Грци
су злоупотребили свој положај, задржавајући власт целих 15 година, уносећи у
српску паству раздор и константно блокирајући избор сталног српског епископа. Владика
Акакије се тада одлучно супротставио јавним и провокативним тврдњама старокалендарским
неофанариота из Атине да је грчки архиепископ наводно „чувар трона српског патријарха“
и да Српску Цркву треба свести на ранг Београдске митрополије под грчком
управом.
Благодарећи канонском прегалаштву и непоколебљивости Владике Акакија,
СИПЦ је одбацила и пресекла ову панхеленистичку тежњу и покушаје да се српска
црква опет укине, о чему се може направити историјска паралела јер је пре 260
година, Грк Калиник II предао
српску самосталност Фанару, а у наше време, Грк Калиник I Атински је покушао да уради
исто — да новообновљену српску истински православну црквену заједницу потчини
Атини. Тражећи безусловну и братску помоћ од сестринске Руске Истински
Православне Цркве, Српска Црква је сачувала свој светосавски завет пуне канонске
аутономије.
Дакле, пре тачно петнаест година, ова свештена борба за
црквену слободу крунисана је историјском хиротонијом Владике Акакија у знаменитом
руском заграничном манастиру Лесна у Француској. Руски архијереји су својом
безусловном љубављу пружили руку помоћи нашој удовој Цркви канонски рукоположивши
заједно са владиком Акакијем и Преосвећеног Епископа Нектарија што је омогућило
васпостављање пуноће јерархијске структуре и формирање Архијерејског Савета.
СИПЦ је данас, слава Богу, утврђена кроз две епархије: Утешитељевску, на челу са Епископом
Акакијем, и Шумадијску, на челу са Епископом Нектаријем.
На
Црквено-народном Сабору Српске ИПЦ, одржаном октобра 2013. године, Владика
Акакије је изабран за председника Архијерејског Савета Српске ИПЦ, чиме је
саборно потврђено његово вођство Српском Истински Православном Црквом.
Под вођством владике Акакија, Црква је васпоставила и запечатила пуно и
званично евхаристијско општење са сестринском Руском Православном Црквом
Заграничном (РПЦЗ), оним њеним делом који није ушао у унију са Московском патријаршијом,
стварајући нераскидиво свеправославно исповедничко заједништво против сила
апостасије.
Током протеклих петнаест година самосталне архипастирске управе, СИПЦ је, формиравши нове парохије са сталним паросима, уредила стабилан црквени живот широм Србије.
Свештенство, монаштво и верни народ СИПЦ, саборно и једнодушно,
честитају Епископу Акакију петнаестогодишњицу архијерејске службе, молећи се
Светом Сави и свим светим рода нашега да га чувају у миру читава, часна, здрава,
дуговечна и да до краја правилно управља речју Истине Христове!
ИС ПОЛА ЕТИ ДЕСПОТА! НА МНОГАЈА ЉЕТА ВЛАДИКО!
Нема коментара:
Постави коментар