Српска Истински Православна Црква сматра се неодвојивим делом Српске Православне Цркве и њеним канонским наследником након што су архијереји Београдксе патријаршије отпали од Православне вере, сарадњом са безбожном комунистичком влашћу (сергијанизам), уласком у општење са новокалендарским расколницима (и новопасхалцима), прихватањем свејереси екуменизма (религија Антихриста) речју и делом, органским чланством у Светском савету цркава, које подразумева активно учешће у екуменистичким молитвама и богослужењима са јеретицима и другим нехришћанским религијама, огрешујући се на такав начин о Правила Светих Aпостола, Васељенских и Помесних Сабора и Светих Oтаца. Богохулним исповедањем да православни хришћани верују у истог Бога са богопроклетим Јудејцима и богомрским Мухамеданцима, што представља дрско одрицање од Сина Божијег Исуса Христа.

четвртак, 17. септембар 2026.

Саопштење за јавност Епископа Акакија поводом актуелних догађаја у вези са Студентским покретом

Пошто смо се и раније оглашавали поводом студентских протеста, сматрамо да је неопходно прокоментарисати и најновија дешавања која у потпуности појашњавају тренутне прилике и коначно идеолошко позиционирање овог студентског покрета.

Од самог почетка постојао је прилично озбиљан скептицизам према тзв. Студентском покрету као политичком фактору у борби против Вучићевог режима. Ипак, водећи се надом да унутар њега постоји значајан националан суверенистички фактор, прожет чак и љубављу ка православљу, Епископ Акакије је овом покрету у почетку пружио условну јавну подршку — која је била утемељена на начелима православног монархизма.

Међутим, њихово недавно ограђивање од професора Ломпара као утицајног националног чиниоца скинуло је све маске. Иако епископ Акакије лично није његов симпатизер, јер је г. Ломпар у суштини демократа и либерални националиста како сам за себе каже, чија идеологија покушава да помири неспојиво, будући да либерализам по својој природи растаче веру и нацију (што је противречност једнака термину „екуменистичко православље”) — свакако сматра да би његово национално становиште за српски народ било неупоредиво боље и од Вучићевог режима и од лево-грађанистичке власти.

Управо зато је његов случај послужио као савршен лакмус папир. Овим чином је огољен вешт политички инжењеринг: покрет је брутално очишћен чак и од таквих умерених националних чинилаца и дефинисан искључиво као грађанско-левичарска опција.

Могло се очекивати да ће се то у неком тренутку десити, али је далеко боље да се то десило сада него након евентуалног преузимања власти, како је то својевремено било у случају Војислава Коштунице. Антихришћанским и антинационалним, либералним структурама су таква патриотска имена потребна само као „тројански коњи” за обману православног и патриотског бирачког тела, ради лакшег прузимања власти. Ово само потврђује да је политичка сцена у Србији под потпуном контролом и да се свака аутентична, па макар и овако крајње умерена национална опција, систематски уклања чим помоли главу.

17. септембар 2026. године

Информативна служба Епархије утешитељевске
Српске истински православне цркве

Нема коментара: