Шеснаеста недеља по Педесетници, Прича о талантима
Од Матеја Свето Јеванђеље, 25:14-30
„А сарађујући са Њим, молимо вас да не примите узалуд благодат Божију.
Јер Он говори: У време благопријатно услиших те, и у дан спасења помогох ти.
Ево сад је време благопријатно, ево сад је дан спасења.“ (2. Кор. 6:1,2)
Тако говори Апостол за данашњи дан. А Јеванђеље нам говори да је Господар дао својим слугама таланте: једноме је дао пет таланти, другоме два, а трећем један, свакоме према његовој моћи, и одмах је отпутовао. После дугог времена долази Господар тих слугу и тражи од њих рачун.
Тако говори прича. Како се она примењује на нас? И нама је Господ такође
даровао таланат. И тај таланат је, у суштини, један. Шта је он заправо? Ево
шта: као што смо чули прошле недеље, сав закон и пророци сажети су у једној
заповести: „Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, и свом душом својом, и
свим умом својим, и љуби ближњега свога као самога себе.“ Господ је дошао на
земљу да испуни ову заповест. И Он ју је испунио током целог Свог јеванђељског
живота и нас научио како да је испуњавамо. Али најважније је то - да нам је у
Тајни Евхаристије, у причешћивању Телом и Крвљу – Христос дао снагу да ту заповест
испуњавамо. Ето шта значи таланат. Таланат је снага коју нам је Христос дао у
Својој светој Тајни да испуњавамо главну Заповест Божију: љубав према Богу и
ближњем.
Видите ли како се велики дар крије у том таланту који нам је Господ дао.
У причи је један слуга закопао свој таланат, а сви остали слуге су га применили
у свом животу. Тако и од нас зависи: да ли ћемо закопати таланат који нам је
Господ дао или ћемо га применити у животу. Голготска жртва је принесена једном
заувек за цео свет. Од нас зависи да ли ћемо је прихватити или одбацити. А
прихватити је – значи живети по Јеванђељу. То ће, према речима приче, бити „преточити
свој таланат у дело“ и стећи њиме оно што ће Господ дати. И тада, када дође дан
полагања рачуна, Господ ће нам рећи: „Добро, добри и верни слуго! У малом си
био веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свога.“ Не
прихватити пак Голготску жртву, одбацити то Дрво Живота Новог Завета, закопати
таланат у земљу, како каже Јеванђеље – то значи рећи Господу: „Нећу, ево Ти
Твоје.“ Тада ће и Господ рећи нама: „Зли и лењи слуго...“ А слугама ће рећи:
„Избаците га у таму најкрајњу, тамо ће бити плач и шкргут зуба.“
Браћо и сестре!
Господ је све учинио за нас, свакоме је дао таланат. Све остало је на нама. Изаберимо зато добар део. Тада ћемо и ми ускликнути са Апостолом: „Ево сад је време благопријатно, ево сад је Дан Спасeња!“
Извор: Единое на Потребу, Сборник
проповедей Архиепископа Андрея (Рымаренко) Рокландского, Форествилл,
Калифорния, США: Свято-Ильинское Издание, 1977. РПЗЦ
Превод са руског, манастир Утешитељево
 |
| Архиепископ Андреј са светим Филаретом Њујоршким |
Житије архиепископа Андреја Роклендског ОВДЕ
Нема коментара:
Постави коментар