У име Оца и Сина и Светога Духа!
Драга у Христу мати игуманијо, часне сестре,
драга браћо и сестре,
Данас се наша срца радују духовном радошћу под сводовима ове историјске свете Свето-Богородичине обитељи - чуварке чудотворне Леснинске иконе Мајке Божије. Нећу претерати ако манастир Лесну назовем лавром руског заграничја, шта више, због почетне несебичне подршке светог цара мученика Николаја назваћу је чак и царском лавром. Данас не прослављамо само богато историјску наслеђе и сећање на значај и величину ове свете обитељи, чију смо 140-годишњицу прославили прошле године, већ живи доказ непрекинуте љубави према Мајци Божијој и живе и непрекинуте љубави и покрова Мајке Божије према овоме манастиру, које више од једног века (скоро век ипо) непоколебљиво чува завете његових светих оснивача.
Од царске Русије, преко Србије и светог
Фрушкогорског Хопова, па све до француске Нормандије – леснинска икона је увек
ишла испред својих монахиња као истинска Путеводитељница – Одигитрија која води
Своје верне служитеље кроз пустињу овога света, ове долине плача, ка Обећаној
земљи – Царству небеском.
Ова чудотворна икона носи са собом тај златни,
непрекинути ланац светог континуитета. Пред овим истим светим ликом клечали су
и молили се сви велики првојерарси заграничне цркве: митрополити Антоније,
Анастасије, Свети Филарет и митрополит Виталије. Пред њом су се клањали и српски
патријарси Димитрије и свештеномученик Варнава,
с љубављу примајући ово изгнано сестринство на српску земљу. Она је постала видљиви
симбол непрекинутог предања верности Истини! Она повезује епоху великих
исповедника беле емиграције и старе, правоверне Србије са нама данас, сведочећи
да исти Дух Свети и даље дише у малом стаду истински православних које није
преклонило колена пред Валом савремене апостасије.
Но, знајте, браћо и сестре, да се ова света
обитељ не налази само под покровом Своје знамените, чудотворне камене Иконе.
Овај манастир је са свих страна заштићен и вођен молитвама читавог збора
Божијих угодника који су уткани у његов бит. Лесна и данас дише благословом преподобног
Амвросија Оптинског, који је стајао на самом извору њеног оснивања, и духовним
покровом Светог Јована Кронштадског, који је био велики заштитник овог
сестринства. Овај манастир чува покровитељство Светих Царских Мученика
Романових, који су га посећивали и штедро помагали, као и молитвено наслеђе
своје оснивачице, преподобне Екатерине Леснинске, чије свете мошти почивају у
Србији у манастиру Хопово. Коначно, над овом светом обитељи бдију и велики
стубови и исповедници руског заграничја – Свети Јован санфранцискански и Свети
Филарет Њујоршки, који су Лесну изузетно ценили и волели и често у њој служили и
духовно је поучавали остављајући јој свој светачки благослов.
Свети Филарет је често, као какав нови пророк,
цитирао оне страшне и узвишене речи из Откровења Светог Јована Богослова,
упућене цркви у Филаделфији: „Знам дела твоја; јер мало снаге имаш, а одржао си
моју реч, и ниси се одрекао имена мога... Држи оно што имаш, да нико не узме
венца твога.“ Те речи су духовни устав ове свете обитељи! Иако Лесна изгледа као
скрајнути и мало утицајни манастир, иако заиста има мало земаљске снаге, она
држи непроцењиво благо које својим духовним и исповедничким подвигом одолева
великој апостасији која се после октобарске револуције дигла и као лав који
риче тражи да све пред собом прождере припремајући пут за долазак антихриста.
Поред свих ових великих Божјих угодника стоји и
читава једна невидљива, али духом присутна плејада леснинских игуманија и
многобројних монахиња које су више од једног века служиле Мајци Божијој и
узвишеној идеји Свете Русије током непрекинутог постојања леснинског манастира.
Оне су сада пред Престолом Свевишњег, наслађујући се друштвом Мајке Боожије
коојој су током свог живота верно служиле где се молитвено заступају за све нас
који верно чувамо завете Светог Руског Заграничја. Њихов молитвени нечујни
шапат је присутан и данас у овом храму, преносећи нам ону исту верност Христу и
Пресветој Мајци Његовој коју ни огањ револуције ни горчина прогонства у њима нису
могли да угасе.
Када су у бурним годинама наше новије црквене
историје многи поклекли ради земаљске сигурности и лажног јединства са бољшевичком
Москвом, прихватајући компромисе са сергијанизмом и екуменизмом, ово
сестринство је, вођено овом невидљивом непобедивом силом леснинске Мајке
Божије, мноштва светитеља, игуманија и монахиња, изабрало уски пут исповедништва
вере.
Зато је данас Леснинска икона постала оно што је
некада за сву руску емиграцију била Курска Корена икона – нова Путеводитељка
истинског православног заграничја. Она и данас стоји, непоробљена издајом
завета светог руског заграничја.
За мене је неизмерна тајна Божија и неизмерна част
што су ме управо руски загранично-катакомбни архијереји, управо пред овом
иконом, хиротонисали за епископа, запечативши тиме нераскидиво јединство наше
Српске Истински Православне Цркве са заветима светог руског заграничја и руских
катакомби.
Браћо и сестре, целивајући данас леснинску
камену икону Мајке Божије, завапимо Њеном Сину и Богу нашем: На ка́мени мя вéры утверди́в Господи! Да одржимо чврсто оно што имамо! Да се учврсте
наша срца у Истини, како бисмо до краја били утврђени на камену вере који
никакав прогон и никакав дух овога света не може поколобети.
Амин.
Пресвета Богородице спаси нас!
Срећан Празник!
Манастир Лесна, Провемон, Француска, окртобар 2026. г.
Нема коментара:
Постави коментар