Позивамо све истинске синове и кћери наше Светосавске Српске Истински Православне Цркве, да својим прилозима, узидају себе и своје потомке у живи храм Тела Христовог, вечног и непролазног, и да тиме постану задужбинари попут Немањића светих и свих осталих ктитора српских. Позив је упућен свима да помогну од сувишка свога или од своје смирене лепте, да се реализује пројекат УТЕШИТЕЉЕВА– духовног центра СИПЦ и седишта Истински Православне епископије Утешитељевске. Сваки ваш труд Господ ће изобилно наградити, а при молитвама, непрестано ћете бити пред Богом помињани за спасење душа ваших и за живота и по упокојењу као ктитори и приложници ове нове светиње.

петак, 26. септембар 2014.

КРСТОВДАН


На спасење Крстовдан!
Будимо верни наслеђу наших отаца и тропару Часном крсту. Чувајмо изворни текст тропара у коме се Црква молу за православног Самодржца краља или цара. Дакле, увек се помиње миропомазани владар, краљ или цар, не некакво апстрактно христијанство, које се узгред на самом крају тропара ионако помиње. То би представљало нелогично дуплирање. Свети Јован Шангајски и Санфранциски је нарочито ревновао за изворни тропар. Није дозвољавао да ико мења речи којима се молимо Господу за благословеног миропомазаног владара, свеједно што православне царевине и краљевине више не постоје:
Спаси, Господе, људе Твоје, 
и благослови наслеђе Твоје, 
победу царевима благоверним 
против противника даруј 
и Своје људе чувај Крстом Твојим.

Никако не треба прихватити комунистичку верзију тропара која је наметнута од Сергијанске Московске и Германовске Београдске Патријаршије који су уместо православног цара или краља уметнули народ који се како смо већ навели ионако помиње на крају тропара.

БЕСЕДА СВЕТОГ ЈОВАНА ШАНГАЈСКОГ НА КРСТОВДАН
Крст, који је пре Христа био оруђе погубљења и који је изазивао страх и
одвратност, после Христове крсне смрти постао је оруђе и знамење нашег спасења. Њиме
је Христос победио ђавола, с њега је сишао у пакао и ослободивши душе које су се у њему
мучиле, увео их је у Царство Небеско. Изображење крста је страшно за демоне и
хришћани га поштују као Христово знамење. Господ га је показао на небу цару
Константину који је ишао на Рим да би ступио у борбу с мучитељем, који је освојио власт,
и направивши барјак у облику крста цар Константин је освојио потпуну победу. Добивши
помоћ преко Крста Господњег цар Константин је умолио своју мајку царицу Јелену да
нађе сам животворни Крст и благочестива Јелена га је, отишавши у Јерусалим, нашла
после дугог трагања. Многа исцелења и друга чуда су се чинила и чине се, како од самог
Крста Христовог, тако и од његовог изображења. Њиме Господ чува Своје људе од свих
непријатеља, видљивих и невидљивих. Православна Црква свечано слави Обретење Крста Господњег, сећајући се истовремено појаве крста на небу пред царем Константином. У ове и друге дане посвећене светом Крсту молимо Бога да дарује Своју милост не само појединим људима, већ и свем хришћанству, свој Цркви. О овоме изражајно говори тропар Крсту Господњем, који је сачињен у VIII веку, кад је друг преподобног Јована Дамаскина, светитељ Козма, епископ Мајумски, написао чинопоследовање службе Ваздвижења Крста Господњег.
Дореволуционарна верзија тропара часном Крсту где се помиње конкретно име цара
Спаси, Господи, люди Твоя и благослови достояние Твое, победы благоверным царем на сопротивныя даруя, и Твое сохраняя Крестом Твоим жительство.
(Спаси, Господе, људе Твоје, и благослови наслеђе Твоје, победу благоверним царевима 
над непријатељима даруј и Крстом Твојим чувајући Свој народ) [тропар Ваздвижења].
Почетак ове молитве узет је из 27. псалма. У Старом Завету реч „људи“ односила
се само на оне који су исповедали истинску веру, на људе верне Богу. „Достојаније“
или „наслеђе“ било је све што припада дословце Богу, Божија својина, каква је у Новом
Завету Црква Христова. Молећи се за спасење људи Божјих (хришћана), како од вечних
мука, тако и од земаљских невоља, ми молимо Господа да Он благослови, да пошаље
благодат, Своје добре дарове на целу Цркву, да је унутрашње укрепи.
Мољење за даровање „побједи царјем“, носиоцима врховне власти, има у основи
псалам 143., стих 10. и подсећа на победе цара Давида, освојене силом Божијом, као и на
даровање победа цару Константину уз помоћ Крста Господњег. Ово јављање крста је
учинило цареве, који су до тада били прогонитељи хришћана, бранитељима Цркве од
спољашњих непријатеља, „спољашњим епископима“, по речима светог Цара Константина.
Црква, унутрашње јака благодаћу Божијом и ограђена споља јесте за православне
хришћане „град Божји“, Божије обитавалиште, из којег пут води ка Небеском Јерусалиму.
Различите невоље су потресале свет, нестајали су народи, пропадали су градови и државе, али прогањана Црква, чак и у унутрашњим раздорима стоји непоколебљиво, јер је врата пакла неће савладати. Данас, кад је безуспешан труд светских владара да на земљи успоставе ред, једино поуздано оружје света остаје онај о којем Црква поје:
„Крест хранител всеја вселенија, Крест красота Церкви, Крест цареј держава, Крест
вјерних утвержденије, Крест Ангелов слава и демонов јазва“ (Крст је чувар целе васељене, Крст је лепота Цркве, Крст је моћ царева, Крст је утврђење верних, Крст је слава Анђела и рана демона) [ексапостилариј - свјетилен Ваздвижења].

Нема коментара: