БЕСЕДА ВЛАДИКЕ АКАКИЈА НА НЕДЕЉУ ПРАВОСЛАВЉА

У име Оца и Сина и Светога Духа. Амин.

Прво и пре свега желим да на данашњи дан, када света Црква прославља тријумф Православља, послушамо богонадахнуте и за Српски народ заветне речи светог равноапостолног оца нашег Саве просветитеља Српског које је он изговорио на црквено-народном Сабору у Жичи 1220. године: „Примамо све Свете Саборе по Божјој благодати, који су се сабирали у свако време и место ради објављивања Благочешћа (тј. праве вере) и еванђелског живота, које прима Васељенска - Православна - Црква. Којих се пак одрекоше они Свети Оци, одричемо се и ми; и које проклеше, анатемисаше они, анатемишемо и ми. Јер многе јереси у разна времена и лета измисли ђаво и посеја у васељени многи кукољ зловерја кроз безаконе началнике јереси, који ђаволу служе, с циљем разорења и смућења праве вере, - које ми проклињемо и са њима оне који су измислили зле заповести, и гнушамо се сваке нечастиве јереси, а стремимо ка сваком Благочешћу којему нас уче благословене слуге Божје: Пророци, Апостоли и Свети Оци, као што и сам Господ наш Исус Христос Син Божји рече".

Из наведеног се види да је свети Сава итекако био надахнут Синодиком Недеље православља и његовим саставним делом предавања јереси анатемама. Анатемисање јереси је на такав начин постао један од нераздвојних делова Светосавља. Тај посебан чин који се свечано произноси данас, на прву недељу поста – на недељу посвећену прослави тријумфа правослаља уствари је служба - молебан која се у званичној екуменистичкој цркви већ деценијама изоставља. Ако се понегде и служи, служи се у скраћеном симболичном, уопштеном виду без конкретних анатемизама на новије актуелне јереси које и данас потресају Цркву.

Анатематизме још само произносе Истински Православне Цркве широм васељене. Српска Истински Православна Црква као верна следбеница и наследница Светосавског наслеђа такође следи овај благочестиви отачки, вековима стар обичај.

У сагласности са Светим Савом и ми са одушевљењем примамо све Свете Саборе по Божјој благодати, који су се сабирали у свако време и место ради објављивања Праве вере и еванђелског живота, које прима Васељенска - Православна - Црква. А којих се пак одрекоше они Свети Оци, одричемо се и ми; и које проклеше, анатемисаше они, анатемишемо и ми.

Ми заједно и са Оцима Седмог Васељенског сабора „неприкосновено чувамо сва Црквена предања, следећи древни закон Православне Цркве. Ми чувамо одредбе Отаца. Оне који нешто додају учењу Православне Цркве или одузимају од њега предајемо анатеми. Ко год  презире било које црквено предање, писано или неписано, предајемо га заједно са светим Оцима проклетству.“

Дакле, ми са светим Оцима изгонимо данас из наше околине сваку заразу јеретичке заблуде, требимо „кукољ зловерја“ како рече свети Сава и отсецамо труле удове, ако су ови неизлечиво болесни; и, имајући лопату у својим рукама, заједно са Оцима очишћујемо гумно, и пшеницу, то јест хранљиву реч, која поткрепљује срце човека, сабирамо у житницу Православне Васељенске Цркве, а плеву јеретичког злог учења избацујемо напоље и сажижемо огњем неугасивим...

Браћо и сестре, данас на Недељу тријумфа православља по окончању свете литургије Црква јавно набраја и предаје проклетству она безбожна учења која је изродио и објавио Сатана, која су израз непријатељства према Богу, која постављају заседе нашем спасењу, која га од нас отимају. Црква данас разобличава та учења као грабљиве вукове, као змије отровнице, као лопове и убице: чувајући нас од њих и дозивајући из погибељи њима заведене, она анатемише та учења и оне који их се упорно придржавају.

Важно је овде објаснити значење анатеме. Многи у анатемисању јереси и јеретика виде некакво мрачњаштво и мржњу.

На такве оптужбе одговорићемо речима великог светог оца Цркве: „Ја не желим да се јеретици муче, нити се радујем њиховом злу,” говорио је свети Максим исповедник, «Боже сачувај! – него се већма радујем и заједнички веселим њиховом обраћењу. Јер шта може вернима бити милије него да виде да се растурена чеда Божја саберу у једно. Ја нисам толико помахнитао да саветујем да се немилост више цени него човекољубље. Напротив, саветујем да треба са пажњом и искуством чинити и творити добро свима људима, и свима бити све како је коме потребно. Притом, једино желим и саветујем да јеретицима као јеретицима не треба помагати на подршку њиховог безумног веровања, него ту треба бити оштар и непомирљив. Јер ја не називам љубављу него човекомржњом и отпадањем од божанске љубави када неко потпомаже јеретичку заблуду, на већу пропаст оних људи који се држе те заблуде.“

Анатема је како видимо коначно обелодањење, разобличење, тј. дијагноза  јеретичке заблуде и само онај ко и после сазнања да болује од смртне болести свесно одбије лек одрицања од свог зловерја подлеже отсецању и проклетству, тј. сам себе осуђује на смртну пресуду, а ми анатемом такво његово стање установљујемо. Дакле, анатема је пре свега духовни црквени лек против болести у човековом духу која узрокује вечну смрт, а вечну смрт узрокују сва људска умовања и учења која се уносе у богооткривено учење православне хришћанске вере. Она се називају јерес, а следовање њима – зловерје. Јерес је страшно оружије у рукама палих духова. Они су посредством јереси погубили читаве народе, отевши им, а да то нису ни приметили, свето и спасоносно Православље.

Данас, после литургије, како рекох, бићемо сведоци и што је још важније учесници страшне објаве духовног исцељења. Одбацимо одлучно и искрено сва погубна учења која Црква данас анатемише ради нашега спасења. Остати веран учењу Христовом може само онај ко одлучно одбацује, тј. предаје анатеми сва јеретичка учења.

Примимо данас од Мајке Цркве овај духовни лек којим нас штити од свих смртоносних учења изрођених од оца лажи – Сатане.

Са друге стране прославимо данас све оне који су чували и заступали Православље речима, списима, учењем, страдањем и богоугодним животом.

Сетимо се са топлом благодарношћу благоверних царева, краљева, кнезова и осталих православних владара који су својом самодржавном влашћу штитили правоверје свог народа од свих напада и изопачења.

Сетимо се свештеномученика и исповедника светих патријараха, архиепископа, митрополита и епископа који су се жртвовали за очување и најмање јоте светог Православља и прославимо их.

Сетимо се данас и свих православних војсковођа и војника који су се неустрашиво борили и животе своје положили за веру, краља и отачаство.

Сетимо се свих знаних и незнаних поборника Православља и одајмо им доличан помен који заслужују.

Нека нам њихов светли пример буде светионик и тиха, безбедна лука са узбуркане пучини савременог великог отпадништва.

Истина, ми славимо тријумф Православља у наше најнесрећније време, које је још свети мученик патријарх Тихон назвао: „временом тријумфа сатане и власти антихриста“.

Ипак, не заборављамо на важно обећање Христово да врата пакла неће надвладати Цркву која јесте и увек ће бити једини ковчег спасења, макар и малобројна, као мало стадо Христово јер је Господ рекао: „Не бој се, мало стадо, јер би воља Оца вашега да вам даде Царство“ (Лк. 12,32).     

Овај чин Тријумфа Православља и анатематизми на старе и нове јереси несумњиво ће утврдити неутврђене, зацелити рањене и помоћи сваком истинотражитељу при изналажењу истине – истине да је Црква, насупрот учењима савремених јеретика - екумениста, заиста Једна, Света, Саборна и Апостолска. Истина да су то јединство, светост, саборност и апостоличност до данашњег дана сачувани само у остатку Православне Цркве, том малом стаду Христовом, који је познат као Истински Православна Црква.

Не дозволимо да се преластимо ђаволском лажју, тим дејством лажи која већ тријумфује у целоме свету, како је о томе прорицао Свети Апостол Павле, говорећи да ће доћи време у којем ће људи веровати лажи (2. Сол. 2,11). Будимо чврсти и непоколебиви у исповедању чисте и неповређене вере Христове, сачувајмо верност истинској Цркви као чеда послушности непрестано примајмо и чувајмо из уста Мајке наше, Православне Цркве, чисто учење вере и живота. И уклањајмо се од свих погубних смртоносних учитеља, тих, како их је назвао свети Атанасије Велики, арабијских вукова.

Помолимо се оцу нашем светитељу Сави чију честицу свечесних моштију овде на Утешитељеву чувамо. Да се помоли за мало стадо истински православних – да дарује мир Цркви својој и отачаству своме избављајући нас од јереси и раскола, да нас молитвама његовим избави од греха и страсти, од скривених замки лукавог антихриста како би смо до смрти остали непоколебиви у верности светом Православљу, а по смрти да нађемо Господа милостива и љубазна јер смо његова створења, и живимо и јесмо за Њега, коме приличи свака слава, част и поклоњење, заједно са беспочетним Оцем и свесветим Духом Утешитељем, и сада и увек и у векове векова. Амин.