Ове године је празник Благовести тј. слава благовештенске парохије Српске ИПЦ у Петровграду (
БЕСЕДА ВЛАДИКЕ АКАКИЈА НА БЛАГОВЕСТИ У ПЕТРОВГРАДУ
Данас Бог шаље архангела у Назарет Галилејски Дјеви
Марији, коју силом овог благовештења, а кроз очување њене девствености, чини
мајком Својом. Сам Бог се данас оваплоћује у утроби Дјеве остајући неизмењеним
Богом и долази да нас спасе. Дјева Марија која поседује пуноћу чистоте и
телесне и душевне, немајући на себи ничега саблажњивог Духом Светим зачиње
Владику свега. Она, пошто учествује у ослобађању људског рода, бива ослобођена
проклетства изреченог још Еви: „Са мукама ћеш рађати децу“. Дјева Марија за
разлику од Еве од архангела данас слуша нешто сасвим друго. Радосни поздрав и
благослов – благу вест. „Ушавши к њој ангео рече: радуј се благодатна! Господ
је с тобом, благословена си ти међу женама.“ Дјева Марија се на ове чудне
архангелове речи смути, не уплаши, него смути јер јављање ангела за њу не беше
нека посебна новост. Знамо из црквеног предања да јој се архангел Гаврило
јављао много пута док је она живела при храму Господњем, пре свог пресељења у
Назарет. Њу збуни само овај надасве необичан поздрав. А архангел видећи њену
недоумицу настави: „Не бој се Марија! Јер си нашла благодат у Бога! Ево зачећеш
и родићеш сина.“ Како ће ми то бити када ја не знам за мужа? Дјева ове речи
никако не изговори због неверовања речима архангеловим, него из жеље да сазна,
уколико је то могуће, како ће се то догодити јер беше још више збуњена због
сазнања да ће постати мајка, а она је дала завет девствености да никада од њега
не одступи. Дјева не може бити мајка, а мајка не може бити дјева. Дјева Марија
није могла да схвати ову тајну. Због тога архангел наставља следећим речима:
„Дух Свети доћи ће на тебе и сила свевишњега осениће те; зато и оно што ће се
родити биће свето, и назваће се Син Божији.“ Архангел је тим речима разјаснио
све недоумице Дјеве Марије јер сила Свевишњег Утешитеља – Духа Светога која ју
је осенила неће укинути њену девственост због које је и удостојена овог
најчудеснијег и натприродног зачећа и рођења. Јер и пророк Исаија, прозревши
ову тајну Духом Светим много година раније је предсказао: Ево дјева ће зачети,
и родиће сина. Ове речи је укрепише и она смерно али одлучно одговори: „Ево
робиње Господње; нека ми буде по речи Твојој.“ Један од светих отаца назвао је
ове Богородичине речи „благовестима од земље ка небу“. Обратимо пажњу: Архангел
је своје послушање од Бога испунио, саопштио је Дјеви Марији ову благу вест,
објаснио јој је све али свеједно он не одлази, он стоји и чека, и на крају,
добија одговор, о коме је овај свети отац говорио, да ако је благовест
архангела била благовест са неба ка земљи, онда је њен одговор – благовест од
земље ка небу: „Ево робиње Господње; нека ми буде по речи Твојој.“ То јест - ја
сам робиња Божија; робиња не расуђује, њен господар поступа са њом како му је
угодно, она се само повинује и испуњава његову вољу. Смирено, потпуно послушање
и потпуна преданост вољи Божијој и јесте та узајамна благовест од неба ка земљи
и од земље ка небу. И отиде архангел од ње оставивши у утроби њеној Творца
свега који се спојио са телом, подаривши спасење свету, а коме је Дјева Марија
послужила својим пречистим телом. Да пода Господ молитвама Пресвете Дјеве
Марије да све ово буде свима нама на наук. Њено смирење, због кога она није
одмах могла прихватити да постане Мајка Божија као и њена преданост, послушање
и беспоговорно повиновање Богу, због кога је она и рекла да је робиња Господња.
Пресвета Дјева Марија даје нам највиши и најсветији пример да је увек потребно,
а нарочито у важним и одговорним тренуцима нашег живота, да се бринемо о томе,
да испунимо вољу Божију, баш онако како је она испунила на дан своје
благовести. Веома ми је драго да на данашњи предивни празник, иначе вашу
парохијску славу, већ другу годину по реду служим свету Литургију овде код вас
и са вама драга браћо и сестре петровграђани. Овај пут сам нарочито пријатно
изненађен јер је Господ, вашом богољубивом добротом и ревношћу за Бога,
удостојио Петровград сталним молитвеним простором, катакомбним храмом у којем
ће се од сада редовно вршити службе Божије. Иако знам да уређивање овог
параклиса још није приведено крају он ми већ сада изгледа, за катакомбне услове
у којима се данас налази наша многострадална Светосавска Црква, као какав
саборни храм. Нека Пресвета Владичица благослови све вас који сте посредно или
непосредно узели учешће у његовом уређењу и сређивању. И опет кажем да је
велика ствар у недостатку „правих“ храмова у ово наше време великог отпадништва
имати стални богослужбени простор. Изграђујући га и уређујући ви посредно
уређујете и своје душе јер се у храму врше за све вас спасоносна света
богослужења као и велика већина свештених радњи неопходних за спасење. И наравно,
као врхунац света литургија и кроз њу могућност причешћивања светим Телом и
часном Крвљу Господа и Спаситеља нашега Исуса Христа. И на крају, честитам вам
свима вашу парохијску славу. Да вам подари милостиви Господ сваки земаљски и
духовни напредак и да чувајући истинско православље као и Српско Светосавље
предате сами себе, једни друге и сав ваш живот ваш Христу Богу коме приличи
свака слава част и поклоњење са Беспочетним Његовим Оцем и Пресветим и Благим и
Животворним Твојим Духум сада и увек и у вјеки вјеков. Амин.
Нема коментара:
Постави коментар