УПОКОЈИЛА СЕ У ГОСПОДУ СХИ-ИГУМАНИЈА АНГЕЛИНА ЛЕСНИНСКА

Леснинске игуманије: Новопрестављена схиугуманија Ангелина (Холмова)
са садашњом игуманијом Ефросинијом (Молчановом)

Мавра Карповна Холмова је ступила у Леснински манастир 1957. године. Рођена је 1936. године у псковском селу Дно, где се цар-мученик Николај II Романов одрекао престола. Њена мама је пре удаје припадала старообредцима. Одатле вероватно потиче и Матушкина преданост богослужбеном типику, као и њена усрдност према обичајима и традицији православног монаштва. На крају Другог светског рата, породица Холмових је готово пешке напустила СССР, чудом избегла присилну предају (репатријацију) совјетским властима у Немачкој и крајем 1940-их отишла ​​у француску колонију Мароко. Тамо је матушка научила француцски језик и стекла образовање.

Када је Мавра напунила осамнаест година, у руску цркву у Казабланци дошао је православни свештеник са изненадним питањем да ли нека од девојака жели да се посвети служењу Богу у монаштву. Мавра је била запањена овим предлогом: одувек је волела монаштво и са страхопоштовањем је гледала на католичке монахиње које је сретала у Мароку, али није могла ни да сања да и сама постане монахиња, будући убеђена да православно монаштво више не постоји, јер је уништено од стране бољшевика. И одједном таква неочекивана радост.

Маврини родитељи јој нису дали благослов да оде у манастир, али то није променило њену одлуку: након пунолетства, поднела је захтев за пасош. Тада су родитељи омекшали и дали јој благослов за монаштво. Године 1957, из руске колоније у Мароку, матушка је отишла у Француску, у Фурке, код леснинских сестара, и код њих остала заувек. Своју мајку срела  је тек после 15 година, а сестре после 30 година.

У Фуркеу, Мавра се срела са новим животом, који је емигрантима који су преживели ратна страдања, бомбардовања и пожаре могао изгледати као рај, али је у стварности био сиромаштво и глад: није било топле воде, грејали су се дрветом донетим из шуме и са понешто угља. Већина сестара је живела у једној келији, одвојеној чаршавима. Нешто поврћа су добијали из сопствене баште, а осталу храну су манастиру давали трговци са пијаце и руски верници емигранти, који су били сиромашни као и саме сестре. Мавра је одређена на послушање у певници, а после неколико година постала је диригент манастирског хора.

Матушка је дошла у Лесну у време игуманије Теодоре (у свету кнегињи Нини Николајевној Лвовој) која је постала њена духовна мајка. Духовни отац манастира у то време био је валаамски старац, отац Никандр, који је био приморан да напусти Валаам због свог неслагања са увођењем новог календара.

Матушка је добро познавала Светог Јована Шангајског, који је често посећивао манастир. Он ју је замонашио у монашки чин расофора 1960. године, на дан великомученика Артемија. Била је мало узнемирена јер је маштала да прими постриг на празник Богородице, али, наравно, никоме није рекла о својој узнемирености. И тако, Свети Јован јој после пострига каже: „И данас је добро...“, а неколико година касније постригао ју је у мантију на дан празника иконе Богородице „Свих жалосних Радост“, у чију част је владика касније саградио чувену катедралу у Сан Франциску. Тог дана, Мати је схватила да јој је светитељ прочитао мисли 1960. године, јер је по њеној жељи њен следећи постриг обављен управо на празник Пресвете Богородице. Мати је била веома срећна што се дугоочекивана канонизација чудотворца Шангајског и Сан Франциског догодила у првој години њеног игуманства.

Свети Јован Шангајски, постриг у монаштво једне леснинске сестре

Матушка је такође била духовно веома блиска и са владиком митрополитом Филаретом Њујоршкоим, који је скоро свако лето неизоставно проводио у леснинском манастиру. Много је волео и ценио Матушку и често је говорио о њој као о узорној монахињи.

Монахиња Макрина Холмова у средини иза светитеља Филарета Њујоршког,
манастир Лесна, Француска

Светитељ Филарет (Вознесенски) и игуманија Макрина (Холмова),
манастир Лесна, Француска

Неколико недеља пре своје смрти 1993. године, архиепископ Антоније (Бартошевич) је пензионисао тешко болесну леснинску игуманију Атанасију (Гутенбергер). За шесту леснинску игуманију именовао је управо монахињу Макрину, манастирског диригента и типикара. Њен избор архиепископ Антоније је поткрепио њеним дугогодишњим монашким искуством и благим карактером. Такође, знајући за своју скору смрт, архиепископ Антоније је желео да остави  Леснински манастир под вођством игуманије која је познавала игуманију Теодору (Лвову) и старе леснинске сестаре како би била у стању да сачува њихов дух и традицију. Поред тога, сматрао је да ће њено љубеће хришћанско срце бити чврста основа за правилно постављење монашког подвига и љубави према ближњима.

После постављања Матушке за игуманију, живот у Леснинском манастиру није изгледао ни на који начин другачије од претходног. Празници, леснинско појање, монашка послушања, акценат на богослужењу, једноставан монашки живот, гостољубље према ходочасницима који су са свих страна света долазили у Лесну одражавали су и даље онај стари препознатљиви дух Леснинског манастира. 

Сестре из Лесне нису презирале ходочаснике из Московске патријаршије, са којом је руководство Руске Заграничне Цркве у то време преговарало о помирењу и  уједињењу. Али било је очигледно да се манастир Лесна са тим процесом не слаже. Матушка игуманија је била део тога. Заједно са сестринством она је стала на позицију потпуног одбацивања како савремене Русије тако и екуменистичког и сергијанског „званичног“ православља. 2. маја 2007. године, уочи потписивања Акта о канонском општењу између РЗЦ и МП, љубазне и  у црквена питања наизглед неупућене леснинске сестре одлучно су се супротставиле сједињењу са Московском патријаршијом и објавиле прекидање општење са јерерхијом РЗЦ која је са МП ушла у унију.  Потом су затражиле да манастир Лесна буде примљен у црквену јурисдикцију Руске Истински Православне Цркве која је фактички били испостава РЗЦ у Русији - оног дела који је остао доследан исповедничкој позицији тројице митрополита: Антонија, Анастасија и Филарета. Оваквим ставом манастир Лесна је потврдила своју верност исповедничком духу Руске Заграничне Цркве. Леснинске монахиње су биле толико једногласне у овој одлуци да је само једна монахиња гласала против ње... Митрополит Лавр је 8. маја послао писмо игуманији Макрини и сестрама леснинског манастира у којем је између осталог писало: „Обавештавате нас о вашој тужној одлуци да пређете под омофор такозване 'Руске Истински Православне Цркве'... Веома ми је жао што сте тако поступили; Ја и многи који су волели и поштовали ваш манастир огорчени смо оваквим вашим лакомисленим поступком“.

Дана 17. децембра 2009. године, решењем Архијерејског синода Руске Истински Православне Цркве, при манастиру је основана „Православна духовно - просветна мисија“. Сама игуманија Макрина је описала овај период боравка Лесне у РИПЦ следећим речима: „По мери наших сила и могућности, укључили смо се у црквени живот РИПЦ, учествујући на разним конгресима и конференцијама, комисијама и састанцима. Посебно су биле упечатљиве духовне прославе: канонизације Отаца-Исповедника Катакомбне Цркве; Светитеља Филарета [Вознесенског] и наше Преподобне Екатерине Леснинске као и хиротонија за епископа Акакија [Станковића] за Српску [Истински Православну] Цркву. Верујемо да је Господ благословио пут који смо изабрали: нове сестре су се придружиле нашем манастиру, формирала се духовна мисија, а око манастира је растао круг ходочасника и парохијана.“ Вреди напоменути да је курс Леснинских сестара био и остао антисовјетски и антисергијански, окарактерисан потпуним неповерењем према Руској Федерацији.

У новим условима, када је, под утицајем синодског секретара протојереја Виктора Мелехова, промењена стара идеологија РИПЦ, односно РПЦЗ, Леснински манастир је одлучио да пређе под архијерејски омофор Српске Истински Православне Цркве. Дана 9. новембра 2016. године, „Архијерејски Савет“ СИПЦ, који су чинили епископи Акакије (Станковић) и Нектарије (Иванковић), одлучио је: „Узимајући у обзир веома тешку ситуацију у којој се налази манастир Лесна и његова мисија, а такође имајући у виду стање Синода РИПЦ – његов нови курс, у којем више не препознајемо РИПЦ са којом смо се радосно упознали 2008. године и од које смо прихватили братску помоћ у виду хиротоније епископа 2011. године – одговорно доносимо одлуку да привремено прихватимо Свето-Богородичин манастир Лесну и његову западноевропску мисију под наш епископски омофор, надајући се да ће се ситуација у РИПЦ нормализовати.“ Наравно, игуманија Макрина је најактивније и најдиректније учествовала у свим овим одлукама. Заједно са манастиром, под архијерејски омофор епископа Акакија Утешитељевског преселила се и западноевропска „мисија“ са парохијама у Паризу, Стразбуру, Барселони, Баден Бадену, Хенофу и Ленингену.

С обзиром на очигледну дезорганизованост управљања Синодом РИПЦ и одступање од канонске линије Руске Заграничне Цркве приснопамјатних митрополита Антонија, Анастасија, Св. Филарета и Виталија, као и декрете и поступке усмерене на уништење црквеног живота, објављујемо наше повлачење испод управе Синода РИПЦ  и прелазак под омофор Српске Истински Православне Цркве.

Игуманија Макрина са сестрама Леснинског манастира

Провемон, 21.8.2016. Спомен Светог Архангела Михаила и свих небеских сила, дан упокојења Светог Филарета Њујоршког

Епископ Акакије са две леснинске игуманије Ефросинијом (Молчановом) и Макрином (Холмовом) и са делом леснинских сестара, манастир Лесна, Француска

Препознатљив живот леснинског манастира настављен је и под јурисдикцијом СИПЦ-а. Али игуманијина старост и болест узели су свој данак. Дана 16. јула 2019. године са благословом епископа Акакија игуманија Макрина је примила велику схиму са именом Ангелина у част Свете Ангелине Српске и умировљена је. За нову игуманију изабрана је њена дугогодишња помоћница монахиња Ефросинија (Молчанова). Последњих година живота, схиигумунија Ангелина је била веома болесна. Све док јој је то тело дозвољавало неизоставно је посећивала сва богослужења. Током последњег периода њеног праведног живота сви је памтимо као схимницу која је у потпуности била посвећена подвигу Исусове молитве.

Наша драга Матушка схи-игуманија Ангелина мирно се упокојила у Господу у петак на суботу ујутро 4/17 маја у 2:20. Дан пре, причестила се Животворним Тајнама, а после вечерњег правила сестре су у њеној келији отпевале молебни канон за испраћај душе и васкршње стихире. 

Молимо се Господу и Пресветој за покој њене светле душе.

Захваљујемо Господу што нас је удостојио да упознамо тако мудру и искусну духовну наставницу једну од старих поколења истинских Зарубежника!

СО СВЯТИМИ УПОКОЙ!

вѣ́чнаѧ па́мѧть

Епископ Акакије Утешитељевски са леснинском игуманијом Макрином (Холмовом)
са потписаним портретом који је цар-мученик Николај Романов лично подарио манастиру Лесни

_________________________________

Повезана објава: Света Екатерина Леснинска обновитељка српског женског монаштва ОВДЕ