 |
| "Пренесење Богослова", фреска манастира Грачанице, Србија, XIV век. |
Данас, у ову предивну и благословену четрдесетницу по Васкрсењу, наша Света Црква прославља двоструки велики празник. Ове године, Промислом Божијим, велики празник Вазнесења Господњег (Спасовдан) пао је у исти дан када молитвено славимо и спомен на чудесно и загонетно вазнесење - премештање живог апостола Јована Богослова на небо као и на чудотворни прах који је излазио из његовог празног гроба (8/21. мај).
На иконама и фрескама на којима је представљен догађај вознесења Светог Јована Богослова, често видимо његов празан гроб и у ваздуху, његово изображење у седећем положају окружено мандорлом („аура“ елипсастог или кружног облика која представља божаствену нетварну светлост односно енергију, у којој се Господ изображава на иконама Преображења, Васкрсења и Вазнесења) са два ангела који је придржавају, уз натпис „Премештање/пренесење Богослова“. Овакво за светитеље неуобичајено изображење показује да је свети Јован телом вазнесен на небо. Ова чињеница даје посебну догматску дубину данашњем дану, повезујући Вазнесење Богочовека Христа са тајанственим престављењем Његовог љубљеног ученика.
Кратак животопис Светог Богослова
Свети Јован Богослов, син Зеведејев и Саломијин, био је Напрсник Господњи и
једини апостол који је остао под Крстом на Голготи. Њему је Господ поверио
Своју Пречисту Мајку на старање. Након Њеног чудесног Успења, Свети Јован
одлази у свој апостолски удео – Малу Азију, са средиштем у славном Ефесу. Тамо
је написао четврто Јеванђеље, три Саборне посланице, а током изгнаства на острву
Патмосу и Откривење. Као савршени девственик ума и тела, у дубокој старости је
жив сахрањен у крстообразном гробу. Сутрадан је његов гроб пронађен празан – он
је чудесно телом пресељен у поднебесје ненапуштајући притом земљу чекајући
Други долазак Христов. Вековима је на данашњи дан из његовог гроба излазио
ситан, чудотворни прах звани „Мана“, доносећи исцељења вернима.
Древно црквено предање сведочи да се Свети Јован често молитвено
осамљивао у тишини и посту на врху брда недалеко од Ефеса (касније од византинаца
названог Агиос Теологос), где је на чудесан начин примио и записао речи
четвртог Јеванђеља.
Управо на обронку овога брда, вођен жељом за оживљавањем духовне
важности ове велике и значајне за цело хришћанство светиње у Малој Азији,
Његово Преосвештенство Епископ Акакије Утешитељевски покренуо је и основао
келију Светог Јована Богослова.
„Онога који се са земље преселио и од земље није одступио, него живи и
чека страшни Други долазак Владикин, узвеличајмо!“ (Минеј, служба св. Јовану
Богослову, „Слава“, на „Господи возвах“)
Запажање у вези богослужбеног типика
Када се у православној црквеној години догоди да се Господњи празник
Вазнесења поклопи са Празником Светог Јована Богослова (8. маја по црквеном
календару), црквени Типик прописује изузетно занимљиво и ретко правило споја
ове две службе.
Специфичност овог богослужбеног упутства састоји се у следећем:
Према типику, иако је Вазнесење Господњи празник (који по правилу има
апсолутно првенство над светима), служба Светог Јована Богослова се не одлаже.
Напротив, Црква му одаје огромну част тако што његову службу спаја са
Вазнесењем у готово равноправном односу:
На Вечерњој служби стихире Вазнесења из Триода и стихире Светом Јовану
из Минеја се преплићу, певају се заједно на „Господи возвах“. „Слава“ на „Господи
возвах“ је посвећена Богослову.
На Јутрењу, поред празничног канона Вазнесења, у пуном обиму се пева и
канон Светом Јовану Богослову.
Светом Јовану Богослову се уз празничне на овај дан певају и Хвалитне
стихире, што је част која се у периоду Пентикостара (од Васкрса до Духова)
веома ретко уступа светитељима. Такође, „Слава“ на „Хвалитне“ је посвећена
Богослову.
На Светој Литургији се, поред празничног Апостола и јеванђелског зачала
посвећеног Вазнесењу Господњем, чита и посебни Апостол и Јеванђеље у част
Јована Богослова.
Није случајно да Црква кроз овакав специфичан Типик даје овако висок
степен почасти Светом Богслову. Јер је право је он у свом Јеванђељу најдубље
изложио тајну Божанства Господа Исуса Христа. Сликовито речено, Црква поручује:
Христос Се данас вазноси на небо у слави, а Његов љубљени ученик Јован Богослов,
својим узвишеним богословљем нас већ вековима духовно вазноси ка орловским
висина богопознања тајне Бога и тајне нашега спасења.
Свети Јоване Богослове моли Бога за нас!
Нема коментара:
Постави коментар