Српска Истински Православна Црква сматра се неодвојивим делом Српске Православне Цркве и њеним канонским наследником након што су архијереји Београдксе патријаршије отпали од Православне вере, сарадњом са безбожном комунистичком влашћу (сергијанизам), уласком у општење са новокалендарским расколницима (и новопасхалцима), прихватањем свејереси екуменизма (религија Антихриста) речју и делом, органским чланством у Светском савету цркава, које подразумева активно учешће у екуменистичким молитвама и богослужењима са јеретицима и другим нехришћанским религијама, огрешујући се на такав начин о Правила Светих Aпостола, Васељенских и Помесних Сабора и Светих Oтаца. Богохулним исповедањем да православни хришћани верују у истог Бога са богопроклетим Јудејцима и богомрским Мухамеданцима, што представља дрско одрицање од Сина Божијег Исуса Христа.

субота, 25. јул 2026.

Нечувено отпадништво у Јерусалимској патријаршији: Позив на будност пред лицем велике апостасије!

Патријарх јерусалимски се моли са "архиепископицом" и поклања јој икону Јерасалимитису

Сведоци смо догађаја унутар званичних црквених структура који јасно указују на то како се кроз разне уступке, тзв. црквену дипломатију и компромисе са вером паства полако, али сигурно, навикава на појаве које су потптпуно неспојиве са учењем Православне Цркве.

Сусрет који се одржао у јулу месецу ове године у Светој Земљи покренуо је оправдану забринутост међу православним хришћанима који држе до Светог Предања и канонског поретка. Јерусалимски патријарх Теофил III званично је примио Архиепископицу Сару Малали, прву жену на челу Англиканске цркве, и са њом учествовао у заједничкум молитвама.

Иако се овакви кораци у савременом друштву приказују као гест куртоазног поштовања и међурелигијског дијалога, они у суштини представљају бестидно ругање Православљу. Канони Православне Цркве, попут 10. Апостолског правила, врло су јасни и строго бране заједничке молитве са онима који се налазе изван црквеног општења. Ситуација је додатно оптерећена чињеницом да госпођа Малали отворено подржава либералне реформе, феминистичку и содомску (ЛГБТ) агенду. Овакав чин представља прећутну, институционалну легитимизацију женског „свештенства” и отворено гажење Светих Канона.

Нажалост, ово није усамљен пример очигледног екуменистичког богохулства. На екуменистичком молебну одржаном почетком ове године у Троицкој цркви Константинопољске патријаршије у Њујорку, Архиепископ Елпидофорос и други представници ове патријаршије молили су се заједно са Катарином Фостер, лутеранском „епископицом” лезбејком која отворено делом и речју пропагира содомски начин живота.

Означена стрелицом је лезбејска "епископица" Катарина

Ови догађаји су само још једна у низу потврда да екуменизам одавно више није само еклисиолошка јерес већ и светогрдна апостасија незамисливих размера.

Иако смо са екуменистима већ прекинули општење, и налазимо се на безбедном растојању – оном растојању о коме је говорио Свети Марко Ефески јеретицима папистима: „Што сам даље од вас, то сам ближи Православљу”, и даље се питамо докле апостасија званичног екуменистичког православља може ићи далеко и даље се чудимо гледајући православне који за себе мисле да су православни али и даље остају у општењу са оваквим екуменистичким и отпадничким званичним православљем...

Информативна служба Епархије утешитељевске

Нема коментара: